SARA BLEČIĆ – RUKOMETNI BISER

,,Rukomet je kao život. Moraš naučiti da se braniš, boriš, priznaš grešku, ponekad prećutiš, a ponekad napadaš. Kada je najteže, primaš udarce, blokiraš ,,neprijatelja”, nadmudriš slabije, padaš i dižeš se kao da ništa nije bilo.“ Ovo je možda i najbolja definicija sporta koji je kod nas doživio nevjerovatnu slavu, posebno kod djevojčica koje su po uzoru na naše ,,lavice” odučile da se okušaju baš u rukometu. Jedna od njih je i naša sugrađanka , 18-godišnja Sara Blečić, koja nastupa za klub „Trebjesa NOA“.

Sara je još kao dijete sanjala loptu, utakmice, golove, a u ostvarenju sna pomogao joj je trener, Miloš Perović, koji je glavni ,,krivac” što se odlučila za rukomet.

,,Rukometom se profesionalno bavim od 12 godine. Međutim, još od malih nogu sam osjećala ljubav prema tom sportu. U meni se budila želja da zaigram za boje svoje države, pogotovo nakon Olimpijskih igara gdje su naše reprezentativke osvojile srebrnu medalju. Poželjela sam da i ja budem jedna od njih, a  zahvaljujući treneru, Milošu Peroviću, rukomet je postao dio mog života“, priča Sara.

U klubu „Trebjesa NOA“, svi dišu kao jedno. Rivalitet među njima ne postoji.

,,Mi smo jedna velika, složna porodica, svi se međusobno podržavamo. Zajedno proslavljamo uspjehe i proživljavamo padove. Timski duh je ono sto nas čini posebnim“, kaže Sara.

Igra na poziciji srednjeg beka, kapiten je tima, a može se pohvaliti velikim brojem medalja i priznanja. Proglašena je za najboljeg igrača na Harpaston Kupu u Sloveniji i najboljeg srednjeg beka na turniru „Đuro Hrćan 2017“ u Gornjem Vakufu.  Ali, jedna medalja za nju ima posebnu draž.

,,Svako takmičenje nosi neki utisak, ali najviše bih izdvojila seniorski turnir u Lazarevcu. Igrali smo finale pred punom dvoranom i izborili se za prvo mjesto. To je bio meč pod sloganom ,,Svi za jednu, jedna za sve”, tako smo i igrale – zajedno smo  došle do trofeja i ta medalja mi najviše znači.

Talentovana Nikšićanka ima dilemu kojoj rukometašici se više divi – Isabelli Gullden ili Stine Oftedal… ali kada je u pitanju najteža utakmica koju je igrala, tu nema dilemu.

,,Iskreno, najteži meč mi je bio protiv prvog tima Budućnosti. To je za nas bilo pravo iskustvo, igrati sa starijim i iskusnijim rukometašicama,  lijepo je igrati takve utakmice.”

Sara smatra da je protekla sezona bila uspješna, od nove očekuje da bude još bolja, a već se priprema za nove izazove.

,,Zadovoljna sam sezonom 2017/18.Opravdali smo očekivanja  trenera i stručnog štaba. Sada, dok je pauza, želim da se pripremim sama, dok ne počnu zajednički treninzi sa ekipom. Slijedi nova sezona, ne znam sta nas očekuje. Samo mogu reći šta se od nas traži – korak po korak, da budemo još bolje.”